Мироточиве иконе у Србији
Помаже Бог и добродошли на интернет заједницу “Православље”
МОЛИТВА ЗА СРПСКИ НАРОД
Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.
Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.
Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.
Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе. Господе, изнеможе народ Твој од чекања.
Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо, а да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.
Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.
Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.
Амин.
(Владика Николај Велимировић)



+ Духовне Поуке
Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив.
Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима.Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.
Ми нисмо јачи од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни разумнији од блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра. Стога не треба да се уздамо у себе.
Јер, Свето Писмо каже да ће онај који се узда у себе
Пасти страшним падом.
Границе између Православља и Јереси су исписане крвљу.
Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква.
Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу.
Господ и човек
Једне ноћи човек је уснио сан.Сањао је да хода заједно са Господом.На Небу су се приказивале сцене из његовог живота.У свакој прилици видео је по два пара стопала.Један пар његов а други Господов.Одједном Небо се отвори тако да је могао видети цели свој живот.Приметио је да у тренуцима највећег бола и патње постоји само један пар стопала.То га је веома забринуло те се обрати Господу-Боже,не могу да разумем да Си ме остављао баш онда кад Си ми био најпотребнији.Господ му одговори:драго моје дете,волим те,никад те нисам напуштао.Кад видиш један пар стопала,то је зато,јер сам те тада носио.
Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ
нека радије буде испружена ради давања.
















За размену банера обратити се Администрацији на форуму













Због чега се ми осењујемо крсним знаком? Крсним знаком се осењујемо тј. крстимо се, прво ради тога да би тај знак на нама видео Бог. Да, браћо Бог види када се ми крстимо, када стављамо на себе знак крста. А неки од вас се крсте немарно, брзајући, и нимало се не удубљују у то што чине! Грех је тако крстити се! Ваља се крстити са пажњом и страхопоштовањем. Кажеш - нема силе у крсту?! Није тачно, има у крсту силе, и то велике, када се крстиш како треба - са вером и страхопоштовањем, и мислећи о томе шта заправо чиниш. Крсни знак је знак због кога Бог обраћа Своју пажњу на нас и због кога на нас излива Своју спасоносну доброту. Крсни је
Поуке Преподобног Серафима Саровског
БОЛЕСТ И МУКА СУ ДАР ОД БОГА : ПОМОЋ СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА МОНАХУ ДАНИЈЕЛУ
У пећини Светог Хризостома, која се налази у оквиру Скита Светог Пантелејмона ( при манастиру Кутлумушу на Светој Гори ), годинама уназад живео је монах Данијел . Он је 20 година био болестан, патио је од главобоља и крстобоље,имао је проблема са бубрезима и срцем,проблеме са ногама а некада га је обузимао такав бол који је прожимао цело његово тело.
Много пута је он одлазио до доктора и радио бројне рендгенске налазе и радиографију, али исход је увек био исти. Доктори нису могли да нађу никакво физичко објашњење за његову болест. Монах Данијел је и даље настављао да болује од својих болести и није се могао наћи лекар или научник који би му могао помоћи. 27. јула , током бдења уочи празника Светог Великомученика

Пантелејмона , брат Данијел се молио са сузама у очима светитељу говорећи : ˝ О Свече Божји и заштитниче нашега Скита , ти који си лекар и који си због љубави према Христу уморен мученичком смрћу и
пролио своју крв , покажи љубав своју и посредуј код Господа Христа да ми подари здравље, тако да бих здрав могао да славим име Његово и да му псалмопојем за време бденија .˝
Како је изговорио ово, он је осетио неки умор и прилегао је да мало одспава . Потом је видео , као у визији , Светог Пантелејмона како клечи пред Престолом Господњим молећи за његово здравље . Чуо је како Господ Христос говори Светом Пантелејмону : ˝ Брате мој Великомучениче Пантелејмоне , да ли ти мислиш да си милостивији од Мене ? Да ли мислиш да волиш род људски више него Ја ? Ја
разумем да си из љубави према Мени пролио крв своју
, али зар нисам и Ја пролио своју и свакодневно је проливам за спасење људских душа ? Познај да је воља Моја по којој се дешава да пуно пута тело пати а да би се душа спасила . Тако Ја хоћу да се многи људи спасу .˝
Када је брат Данијел чуо ово он се пробудио и стао је да прославља име Господње , захвалио се Светом Пантелејмону на његовом труду и посредовању за њег , и одмах је , како је саопштио , тежак јарам спао са њега . Цео овај догађај он је повезао са тиме да морамо подносити са трпљењем , радошћу и захвалношћу крст наше болести . Текст преузет са сајта манастира Лепавина
Мир и радост свима од Господа, јер су мир и радост најважнија богатства овог и оног света. За тим сви ми чезнемо. Можемо имати на кугли земаљској што год пожелимо, а да немамо мир и радост. А мир долази од Извора Мира, од Господа. Када се Господ обратио својим ученицима, када су они затворили врата због страха од Јудеја, прво што им је упутио било је: "Мир вам."
Господ ће вас наградити миром ако се измирите и окренете Апсолутном Добру, а Апсолутно Добро је Господ Бог. Он жели да ми имамо једну божанску особину - смирење је та божанска особина. Где год смирење царује, било у породици, било у друштву, оно из себе извија мир и радост.
Свако добро и свако зло потиче од мисли, јер смо ми мислени апарат. Утичемо чак и на биљни свет, будући да и биљни свет има нервни систем. Сви очекују мир, утеху, љубав. Покајање је измена живота. Потребно је да човек оде до свештеника или свог ближњег и да му каже шта му ремети мир. Чим наши ближњи саучествују у нашем страдању ми добијамо утеху и снагу.
Ако се ми окренемо Извору Живота, Господ ће нам дати снаге да учврстимо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху свуда. Морамо се ( мислено ) изменити. Остатак текста

СТРАДАЊЕМ СЕ БЛАГОДАТ ДРЖИ У СМИРЕЊУ
Монахиња Стефанида Бабић (Часопис “Светигора”)
Страдање је нормално стање нашег живота на земљи. Тако нормално и потребно као што је нормално да једемо хлеб и пијемо воду. Благо оном ко то схвати и прихвати.
Страдањем се наша благодат држи на крсту. Због нашег палог стања потребно је да буде тако. Природна својства палог стања људске душе су непокорност, самољубље, гордост...Ако би без разапетости на крсту уздржања и очишћења добили благодат- ми бисмо је у том палом стању користили на зло. Ко је непокоран, био би још непокорнији; ко је горд био би још гордији, јер би добио силу, а окренуо би је на зло (баш као што је сатана урадио) ,јер воља палог човека има семе зла у себи, семе непослушности, самовоље...; јер ум палог човека има семе гордости, самомњења, узношења, обмане; као што и срце палог човека има у себи семе самољубља, и непријатељства.
Али,са крстом све се смирава!
И вољa се повинује, и душа доспева у стање уздржања, и срце се очишћује и ум се погружава у дубље, јер човек постаје свестан своје ограничености, постаје свестан да та сила која живи у њему није он, него је то сила Духа Светог у њему.
Кад би добили огромну благодат,а кад је не би држали у смирењу страдањима,ми би се узнели у радости,па би доспели у прелест,или би постали ледени од горде охолости,или би у несмиреној ревности били тако самоуверени да нас ништа не би могло отрезнити.Све у свему,били би у обмани,у једном од разних стања обмане,јер би без крста доживљавали као да је та сила део нас.
Човеку се увек даје крст до крајњих граница његове моћи, докле он може да носи страдање, јер тиме он стиже до спознаје самог себе, ту додирне самог себе; онда зна шта је он сам,а шта је сила Божија у њему. Остатак текста
